Kritička simulacija

Ubrzo posle oktobarskih događaja 2000. godine, u Beogradu je održan naučni skup pod naslovom Da li Srbija ima evropsku inteligenciju?[i] Naziv skupa je, nesumnjivo, odražavao opšte uverenje da postojanje „evropske inteligencije“ u Srbiji predstavlja najvažniju pretpostavku njenog uključenja u Evropu. Iako se na prvi pogled čini da je naziv skupa sasvim jasan, ipak se moramo upitati šta podrazumevamo pod pojmovima ,,inteligencija“/„intelektualci“, „Srbija“, ,,Evropa“? U tekstu koji sledi želim, najpre, da ukažem na dvosmislenost ovih pojmova, da bih u zaključnom delu pokušao da dovedem u sumnju pretpostavku kako je postojanje „intelektualaca" u Srbiji najvažnija pretpostavka njenog pridruživanja „Evropi". Pitanje Ima li Srbija evropske intelektualce? zamenio bih pitanjem Da li je prošlo vreme „intelektualaca“?

Predgovor: Kako da pristupimo filozofskom tekstu

Pristup filozofskom delu ne razlikuje se suštinski od pristupa svakom drugom tekstu kao što su, na primer, književni, naučni ili religijski tekstovi. Razumeti neki tekst znači shvatiti njegov smisao. Postoji li jednoznačan smisao nekog teksta? Iz iskustva znamo da različiti ljudi različito tumače iste pojave i događaje. Slično je i sa tekstom. Prisetimo se samo različitih tumačenja jednog književnog dela. Različitost tumačenja prisutna je čak i u nauci, mada je to na prvi pogled manje primetno. Imajući to u vidu, prirodno se nameće pitanje: postoji li doslovni smisao teksta?

Zapitajmo se dalje: da li se osnovni smisao teksta odnosi samo na ono što je njegov autor nameravao da kaže, ili i na to šta on znači za čitaoce? Da li se jedan tekst može tumačiti samo kao zasebno izdvojena celina – potpuno nezavisna od veze sa drugim tekstovima? Zar nije svaki tekst, između ostalog, i odgovor na tekstove koji mu prethode? Može li se onda njegov smisao odrediti bez poznavanja smisla tekstova na koje se on odnosi? S druge strane, zar jedan tekst nije povod za nastajanje novih? Može li se njegov smisao protumačiti bez poznavanja tih tekstova? Može li se njegov sisao upoznati bez poznavanja kulturnih i istorijskih prilika u epohi u kojoj je nastao, pošto svaki filozofski problem iskazan u tekstu predstavlja i odgovor na praktična pitanja svoje epohe?

IMA LI PROUČAVANJE FILOZOFIJE DANAS OPRAVDANJE?

Evropska civilizacija, zasnovana na nauci, tehnologiji i politici, proširila se na celokupan savremeni svet i tako formirala savremni sistem vrednosti i način života. Poreklo moderne nauke, tehnologije i politike vezano je za filozofiju. Prema tome, filozofija se nalazi u samom temelju savremene evropske civilizacije, kojoj i sami pripadamo.

Pošto filozofiji pripada tako značajno mesto, moramo je upoznati ako hoćemo da shvatimo prednost evropske civilizacije, njene uspehe i napredak, ali i istorijske krize, neuspehe i katastrofe. Tako uviđamo da je proučavanje filozofije istovremeno i razumevanje samih uslova nastanka i opstanka savremenog sveta. Da bismo razumeli savremeni svet, treba da upoznamo istoriju njegovog nastajanja, u kojoj filozofija ima važno mesto. U temelje modernog sveta evropski čovek je ugradio viševekovno znanje o sebi i svetu, a njega je najupečatljivije izrazio u filozofiji.

I. UMESTO UVODA

Ram za skicu

Živimo pritisnuti teretom trenutka. U toj egzistencijalno-praktičnoj teskobi pokušavamo da oslobodimo budućnost od prošlosti, ili prošlost od budućnosti. U želji da se oslobodimo tereta često ne razabiramo smisao trenutka. Oslobađanje budućnosti - od čega iz prošlosti? Oslobađanje prošlosti - od čega iz budućnosti? U prvom slučaju može se govoriti o oslobađanju od dosadašnjeg, prošlog projektovanja budućnosti, koje je bilo određeno ograničenim poreklom jednog globalnog projekta i neograničenom vremenskom perspektivom. U drugom o oslobađanju tumačenja prošlosti od dominantnih projekata budućnosti u kojima se naknadno, retrospektivno konstruiše kontinuitet prošlog. U oba slučaja ključni problem ostaje upravo ono što nije iskazano - sadašnjost. U stvari, sama sadašnjost je neprozirna, tako daje tek treba osloboditi od nataloženih tumačenja i prošlog i budućeg kako bi se otkrila posebnost savremene situacije. Otkud uopšte potreba da se oslobađamo utvrđenih oblika razumevanja prošlog i budućeg? Ona se može pojaviti samo u situaciji u kojoj je sužen horizont sadašnjosti. Takvo stanje egzistencijalno-praktične krize danas se pojavljuje kao radikalna kriza vremena u kojoj je stvarni kraj ovog sveta sasvim zamisliv. O ovako određenom stanju sledi jedna sasvim uopštena priča.^[i]